Fitoplankton

Diskusija o prehrani rib in nevretenčarjev

Prosim , da glasujete kakšen je vaš odnos do gojenja fitoplanktona

Fitoplankton (zeleno vodo) gojim stalno.
3
9%
Fitoplankton gojim občasno kot hrano za kotačnike, ko imam mladice rib ali kozic.
2
6%
V prihodnosti nameravam pričeti gojiti fitoplankton.
17
50%
Gojenje fitoplanktona me trenutno sploh ne zanima.
12
35%
 
Skupaj glasov : 34

OdgovorNapisal/-a Gorazd dne 19 avg 2005 13:20

Popolnoma se strinjam z Bluereefom.
Uporabniški avatar
Gorazd
 
Št.: 418
Pridružen: 19 apr 2005 11:26
Kraj: Grosuplje

OdgovorNapisal/-a Romunov dne 19 avg 2005 13:48

Sa druge strane nisam jos cuo za cisti phyto i citao sam rezultate testiranja phytoplanctona koji se prodaje za akvarije i rezultati su katastrofalni,taj phyto je pun fosfata i teskih metala.

S čim le hranimo fitoplankton... Ko bomo hranili z neoporečnimi gnojili, bodo kulture tudi bolj čiste, do takrat pa...
Uporabniški avatar
Romunov
 
Št.: 1428
Pridružen: 30 nov 2004 23:45
Kraj: Sv. Vid nad Ljubljano

OdgovorNapisal/-a Bojan dne 20 avg 2005 10:40

Ali je kdo zasledil podatke o kakšni raziskavi, koliko NO3 in P04 porabi določena populacija fitoplanktova v določeni časovni enoti ?

Kako hitro se razmnožuje fitoplankton v ugodnih razmerah ?
Uporabniški avatar
Bojan
 
Št.: 9306
Pridružen: 12 nov 2004 16:44
Kraj: Ljubljana
Izkušnje: akv. 34let, morska 16let

OdgovorNapisal/-a Romunov dne 20 avg 2005 11:43

V temle članku zna kaj dobrega pisat, ampak ne vem, če mi bo na voljo. Ko bom na faksu, bom ob priliki probal ruknit dol, pa sporočim.

In the present paper, an inventory is made of the growth, physiology and fate of many diatom species, including maximum growth rate, photosynthetic parameters (maximum specific rate of photosynthesis, photosynthetic efficiency and light adaptation parameter), nutrient limitation (half-saturation constant for growth/uptake), cellular elemental ratios, and loss terms (sinking rates, autolysis rates and grazing rates).
Uporabniški avatar
Romunov
 
Št.: 1428
Pridružen: 30 nov 2004 23:45
Kraj: Sv. Vid nad Ljubljano

OdgovorNapisal/-a Veseli dne 22 avg 2005 10:04

Bojan,
Dolje nađeš sastav komponenti A i B gnojiva koje sam godinama koristio. Preporučena doza je ispravna, tj čim alge ostanu nekoliko dana napognojene, odmah naglo požute, a dodatkom gnojiva odmah vrate zelenu boju, što bi se moglo pročitati da u uzgoju ne dolazi do gomilanja neiskorištenog gnojiva. Naravno ovo tumačenje vrijedi vjerovatno samo za nitrogen komponentu, a nije moguče pratiti sve komponente. Ipak formula je sastavljena pred više desetaka godina i opstaje cijelo vrijeme praktično nepromjenjena pa je za vjerovat da su i ostali sastojci dobro izvagani.

Ako ima koji kemičar neka se uhvati pa preračuna potrošnju.

Za kalkulaciju treba znati da su i komp A i kmp. B pakovane u posude od 1 galon, te da uz koncentraciju u uzgojnom volumenu od 8 000 000 (prosječno) stanica u ml vreća zahtjeva novo gnojenja nakon 13 dana
(dan nulti startna koncentracija 1 000 000 stanica u ml - ubacivanje preporučene kolilčine gnojiva - dan 12-i koncentracija 15 000 000/ml - dnevni prirast 25%.

Što se brzine rasta tiče ja sam uspjevao prosječno dnevno obirati 25-33% populacije, a u perfektnim uvjetima trebalo bi biti moguće dnavno obrati i do 50%.

[img]
http://www.sloreef.com/cpg132/albums/us ... /Bkomp.jpg
[/img]

[img]
http://www.sloreef.com/cpg132/albums/us ... /Akomp.jpg
[/img]


Bluereef,
Jesi li to sam paušalno procjenio da su alge 1% od potreba organizama u aquariju ili imaš neku podlogu za to?
Ja bi paušalno procjenio da su kristalno bistrom aquariju sa odličnom filtracijom nivoi bakterija u suspenziji izuzetno niski,....
Veseli
 
Št.: 128
Pridružen: 23 jul 2005 15:52
Kraj: Split

OdgovorNapisal/-a bluereef dne 22 avg 2005 13:28

Jesi li to sam paušalno procjenio da su alge 1% od potreba organizama u aquariju ili imaš neku podlogu za to?

U nasim reef akvarijima drzimo pretezno-tvrde koralje,mekane fotosinteticke koralje ,fotosinteticke anemone,zoanthide,coralimorphe,tridacne.
Koliko ja znam nijedan od tih organizama se ne hrani fitoplanktonom (osim jako mladih tridacna ali njih nitko ne drzi u akvariju),ako imas druge podatke o ishrani tih organizama volio bi ih vidjeti,zasada po svim strucnim analizama sto sam ja citao phytoplankton je nepotreban za te organizme zbog kojih uostalom i imamo reef akvarije.
Sto se tice nefotosintetickih organizama tipa spuzve ,bryzoani,ascidiani.... u akvarijskim uvijetima ti organizmi prezivljavaju isto kao i Bojanova spuzva,ako trebaju specificnu hranu da bi prezivjeli a koje vec nema u akvariju (detritus,bacterie,organski otpad) onda ce uginuti,sasvim svejedno da li dodajes dnevno phyto ili ne.Ostali crypticni i nefotosinteticki organizmi koji prezive u akvariju i razvijaju se,zive od hrane koje se proizvede u akvariju i phytoplankton ne znaci skoro nista za njih,a to znam iz mog akvarija gdje imam veliku kolicinu crypticnih spuzava(pretezno clathrina spuzve) i ascidiana iako ti akvariji nisu nikad dobili phytoplankton niti bilo koju drugu hranu osim obicnih listica tj hrane za ribe.Prezivljavanje tih organizama u akvariju vise ovisi o dobrom položaju prema cirkulaciji i svijetlosti nego o phytoplanktonu.
Zasada ja nisam vdio da nijedan proizvodac phytoplanktona niti specijalnih hrana za nefotosintetičke organizme ima akvarij u kojem prezivljavaju ti organizmi.Pošto svi očekuju vrijeme kad ce te organizme,koje mnogi smatraju najljepšima,biti moguce drzati uspijesno u akvariju a sam taj uspijeh bi stvarno bio revolucionaran i onaj koji to uspije ce sigurno biti upisan zlatnim slovima u povijesti reef akvaristike i zaraditi dobre novce na svojim proizvodima 8) ,meni je osobno vrlo sumnjivo da se jos nitko nije pohvalio tim uspijehom.
Još mi je sumnjivije sto proizvodaci phytoplanktona reklamiraju tu hranu za nefotosinteticke koralje a oni sami ih ne uspiju drzati na zivotu,zar ne bi bilo logički da kent npr koji reklamira razne svoje dodatke za dendronephthye i ostale slične koralje pokaze i svoj akvarij u kojima oni uspijesno zive zahvuljujuci njihovoj hrani?
Koliko ja znam to ni njima nije uspijelo a oni imaju malo veci budzet nego klasicni reeferi.

Ja bi paušalno procjenio da su kristalno bistrom aquariju sa odličnom filtracijom nivoi bakterija u suspenziji izuzetno niski,....
LOL,ako nema bacteria u suspenziji kako ce onda phytoplancton biti u suspensiji i dostupan organizmima??
bluereef
 
Št.: 123
Pridružen: 03 dec 2004 15:34
Kraj: Rab,Hrvatska

OdgovorNapisal/-a Gorazd dne 22 avg 2005 16:52

Koliko nečistoč odstranijo alge je skoraj nemogoče določiti, saj je preveč odvisno od raznih parametrov : temperature, intenzitete in spektra svetlobe, pogosto pa so omejujoči dejavniki pri razvoju kultur tudi pomankanje na primer mikroelementa ali katerega drugega nutrienta(lahko rečemo tudi na srečo, saj bi drugače prihajalo do eksplozije populacij). Alge so pač živi organizmi in jih je kot take tudi potrebno jemati.
Uporabniški avatar
Gorazd
 
Št.: 418
Pridružen: 19 apr 2005 11:26
Kraj: Grosuplje

OdgovorNapisal/-a Bojan dne 22 avg 2005 20:51

Gorazd Napisal/-a:Koliko nečistoč odstranijo alge je skoraj nemogoče določiti, saj je preveč odvisno od raznih parametrov : temperature, intenzitete in spektra svetlobe, pogosto pa so omejujoči dejavniki pri razvoju kultur tudi pomankanje na primer mikroelementa ali katerega drugega nutrienta

Ravno zato pa bi bilo zelo zanimivi rezultati raziskav, kjer bi bili podani podatki o porabi nitratov in fosfatov v odvisnosti od raznih parametrov. Take raziskave niso ravno enostavne, saj potrebujejo kontrolirano okolje, so pa zato rezultati toliko več vredni.
Uporabniški avatar
Bojan
 
Št.: 9306
Pridružen: 12 nov 2004 16:44
Kraj: Ljubljana
Izkušnje: akv. 34let, morska 16let

OdgovorNapisal/-a Veseli dne 24 avg 2005 9:36

Gorazd i Bojan,
po mom viđenju u ideji "fitoplanktonskog filtera" kako sam je ja zamislio ne postoje važni promjenjivi parametri, tj. ja vidim sve osnovne parametre kao fikseve. Reef aquariji u pravilu imaju veoma slične temperature (razlike od +/- 1C su zanemarive), salinitete i Ph-e. Spojevi koje želimo izvaditi su praktično uvjek NO3 i PO4, dakle također konstante, "gladne" alge bi također trebale biti konstanta.
Konstante su još "tvrđe" u pojedinom aquariju, pa bi u nekoliko prvih ubacivanja algi uz odgovarajuće mjerenja nivoa PO4 i NO3 brzo došli do "koeficienata apsorpcije". Dakle, Bojan ima višak PO4, ubaci poznatu količinu "gladnih" algi i mjerenjima nakon 2, 4 i 6 sati lako ustanovi što se događa. Pitanje je zapravo koliko precizno možemo izmjeriti promjene parametara u aquariju. Ukoliko su promjene male onda teško da išta ustanovimo, međutim ukoliko nakon dva sata nitrati i fosfati stvarno nestanu, mi ćemo i to lako ustanoviti i sa u pravilu nepreciznim kućnim mjernim testovima. Dakle, iz podataka koje sam dao o potrošnji gnojiva u uzgoju algi treba preračunati sasvim okvirnu potrošnju, kako ne bismo pobrkali redove veličina pri doziranju algi u aquarij, a po ubacivanju moramo zapravo mjerenjima ustanoviti što se događa, dok za svoje uvjete ne ustanovimo "rutinu".

Bluereef,
Ne bo nikakve revolucije. Preživljavanje svakog organizma (naročito odraslih organizama) temelji se isključivo na fizikalno kamijskim uvjetima okoline i odgovarajuće prehrane. Tek rijetke vrste traže nešto više od ovoga, neke dodatne uvjete. Također, vjerujem da su večini organizama koraljog grebena standardni uvjeti prosječnog reef aquarija fizikalno kemijski prihvatljivi, te se kao zaključak nameče da generalno brojni organizmi ne mogu preživiti u reef aquarijima isključivo radi nedostatne prehrane. To je jasno i na prvi pogled kada se pogleda standardni reef aquarij (kristalno bistro more u kojem praktično ne postoji baš ništa što bi se moglo konzumirati), a pogotovo ukoliko se poznaje tehničko tehnološka pozadina koja osigurava takve uvjete.
Dakle, kako se budu otkrivale i zadovoljavale hranidbene potrebe svake pojedine vrste tako će i njihovo držanje u akvariju bivati moguće. Ja sam veoma siguran da će hranidbene potrebe velike većine organizama koraljnih grabena (uvijek će postojati pojedinačni organizni sa specifičnim prohtjevima) biti moguće zadovoljiti balansirajući sa nutricionističkim profilima svega nekoliko fitoplanktonskih kultura, te ostalim većim plijenovima čiji će nutricionistički profili biti opet sazdani na osnovu profila
fitoplanktona kojega filtriraju, baš kao što je to i u moru. Baš onako kako je svjetska marikultura (to su razni sa velikim budžetima) uspjela koristeći svega nekoliko fito kultura (5 -6 osnovnih) reproducirati (mnogo teže od održavanja na životu odraslih jedinki) desetke riba, skoro sve školjke, ježeve, razne kozice, velike rakove (jastog -hlap),..
Veseli
 
Št.: 128
Pridružen: 23 jul 2005 15:52
Kraj: Split

OdgovorNapisal/-a Bojan dne 24 avg 2005 11:54

veseli Napisal/-a:Gorazd i Bojan,
po mom viđenju u ideji "fitoplanktonskog filtera" kako sam je ja zamislio ne postoje važni promjenjivi parametri, tj. ja vidim sve osnovne parametre kao fikseve. Reef aquariji u pravilu imaju veoma slične temperature (razlike od +/- 1C su zanemarive), salinitete i Ph-e.

Mislim , da obstajajo pomembni parametri, ki niso enaki v vseh "reef" akvarijih. Slanost, pH in temperatura so kar precej različni v posameznih "reef"akvarijih. pH celo v vsakem reef akvariju niha in to kar znatno. Prav tako obstaja velika verjetnost , da je pomebna tudi koncentracija NO3 in PO4, ki pa je lahko povsem različna v posameznih akvarijih. V nekaterih "reef" akvarijih je koncentracija NO3 tako nizka, da jo testi niti ne detektirajo. V mojem akvariju je recimo 1ppm. Obstajajo pa tudi "reef" akvariji, kjer je koncentracija NO3 večja od 10ppm. Temperatura ima po mojem mnenju tudi pomemben vpliv in se v "reef" akvarijih giblje od 23 stopinj C do 29 C, kar je zelo velika razlika. Gorazd je omenil tudi mikroelemente, katerih koncentracijo pa običajni "reef"akvarist niti ne more meriti, ker nima ustrezne opreme.

veseli Napisal/-a:Konstante su još "tvrđe" u pojedinom aquariju, pa bi u nekoliko prvih ubacivanja algi uz odgovarajuće mjerenja nivoa PO4 i NO3 brzo došli do "koeficienata apsorpcije". Dakle, Bojan ima višak PO4, ubaci poznatu količinu "gladnih" algi i mjerenjima nakon 2, 4 i 6 sati lako ustanovi što se događa.


Osebno trenutno tega poizkusa ne morem izvesti, ker nimam vse ustrezne opreme. Manjka mi mrežica za precejanje fitoplanktona. Moram pa tudi priznati, da je sama metoda precej komplicirana. Potrebujemo gojilnico fitoplanktona, precejanje in še postopek diete za fitoplanton, ki zahteva še eno posodo. Po moji osebni oceni , zadnji del postopka niti ni potreben. Vsekakor bi bilo potrebno preveriti ali lačne "gladne" alge absorbirajo več kot site.

Po mojem mnenju bi bilo potrebno raziskavo izvesti v kontroliranem okolju in ne v akvariju.
Uporabniški avatar
Bojan
 
Št.: 9306
Pridružen: 12 nov 2004 16:44
Kraj: Ljubljana
Izkušnje: akv. 34let, morska 16let

OdgovorNapisal/-a bluereef dne 24 avg 2005 12:50

Preživljavanje svakog organizma (naročito odraslih organizama) temelji se isključivo na fizikalno kamijskim uvjetima okoline i odgovarajuće prehrane
Slazem se sa odgovarajucom prehranom zato i pitam zasto se dozira phytoplankton organizmima kojima on nije odgovarajuca prehrana.
Tek rijetke vrste traže nešto više od ovoga, neke dodatne uvjete.
Ne bih rekao rijetke vrste nego vecina vrsta,koralji koje mi drzimo uspijesno u akvariju predstavljaju mali dio organizama koji zive na koraljnom grebenu i drzimo one koji mogu uspijesno prezivjeti zbog fotosinteze,bitan dio fotosinteze su alge zooxalanthee kojima stete prevelike koncetracije nitrata i fosfata te ostalog organskog otpada.Ubacivanjem phytoplanktona u akvarij sa simbiotskim koraljima ubacujemo hranu koju oni ne jedu a istovremeno ubacujemo visak otpada koji u slučaju neadekvatne filtracije moze stetiti zooxalantheama te samim koraljima,taj dio mi nikad nije bio jasan kod doziranja phytoplanktona u fotosinteticke reef akvarije.
To je jasno i na prvi pogled kada se pogleda standardni reef aquarij (kristalno bistro more u kojem praktično ne postoji baš ništa što bi se moglo konzumirati), a pogotovo ukoliko se poznaje tehničko tehnološka pozadina koja osigurava takve uvjete.

Hmmm,vrlo čudan komentar po mom misljenju ,kompletno netocan i kriv te ne znam od kuda početi sa ispravljanjem.
Prvo ,u globalu koraljni greben je 100 puta cistiji od reef akvarija,sto sve opet zavisi o kojem dijelu grebena pricamo.Drugo sto sam vec napisao prije ako je reef akvarij cist da u suspenziji nema nista zbog cega onda dodavati phytoplankton ako ce ga filtracija ocistiti za cas(gasenje cirkulacijskih pumpi ne funkcionira jer je kod vecine organizama pravilna cirkulacija bitna da bi pospijesila hranjenje,bez cirkulacije se ne hrane).
To naravno nije istina i reef akvariji su daleko od kristalno ciste vode u kojoj nema nista za konzumiranje,ja jos nisam ni vidio uzivo kristalno ciste morske akvarije,u svima nesto pliva a vecina ima problema sa zutilom vode zbog cega koriste filterske medije i tehnicku opremu da bi ga očistili.
Akvarijska voda je bogata mijesavina(puno bogatija nego priroda) raznih organskih spojeva,bacterija i tkz detritusa (cvrstih komadica organskog podrijetla),nemoguce je dobiti cisto kristalnu vodu bez bakterija u reef akvariju.Da nema tih mijesavina u akvariju koralji a i ostali organizmi ne bi mogli prezivjeti u akvariju.
U reef akvariju naravno fali puno toga sto se tice nutricionizma,prvenstveno plutajuceg zooplanktona i ostalih sitnih mikroorganizama ,da bi se njih dobilo neki eksperti preporucaju doziranje fitoplanktona kao startnu točku za razvoj visih mikroorganizama.Po mom misljenju ironija je u tome sto nedostatak plutajucih mikrorganizama u akvarijima nije zbog nedostatka phytoplanktona nego zbog tehničke konstrukcije samog akvarija koja brzo skida vece količine krupnog otpada iz akvarija,doziranje phytoplanktona da bi se pospijesio razvoj sitnih mikororganizama je po mom misljenju beskorisno i bacanje novaca.
Ja sam veoma siguran da će hranidbene potrebe velike većine organizama koraljnih grabena (uvijek će postojati pojedinačni organizni sa specifičnim prohtjevima) biti moguće zadovoljiti balansirajući sa nutricionističkim profilima svega nekoliko fitoplanktonskih kultura, te ostalim većim plijenovima čiji će nutricionistički profili biti opet sazdani na osnovu profila
Opet mi ovaj dio nazalost nije jasan,koji to organizmi sa koraljnog grebena a koje mi imamo u akvariju zahtijevaju phytoplankton,da pojednostavim i opišem to malo slikovitije,ja tvoj post citam kao da si mi napisao da cemo uspijesno drzati krokodile u zarobljenistvu ako ih hranimo salatom i bananama.
bluereef
 
Št.: 123
Pridružen: 03 dec 2004 15:34
Kraj: Rab,Hrvatska

OdgovorNapisal/-a Gorazd dne 24 avg 2005 15:48

Vedno obstaj nek omejujoči faktor, ki ni nujno svetloba in hrana(količina ne kvaliteta). Kot je za kremenaste alge omejujoč dejavnik silicij (če ga ni, tudi velko nitratov, fosfatov in svetlobe ne povzroča pojava teh alg), je tudi za fitoplankton kakšen omejujoč faktor (mikroelement). Ker je fitoplankton skupek različnih organizmov, je v vsakem akvariju drugačne sestave, saj so pogoji drugačni(čeprav malenkostno), kar pomeni, da prevlada ena ali več vrst.

Po mojem o učinkovitosti ne moremo govoriti razen v laboratorijskih pogojih z monokulturami in zelo definiranimi pogoji.

Čiščenje akvarijske vode z fitoplanktonom pa se mi zdi popolnoma neuporabno saj je poleg vprašljive učinkovitosti še problem kako vodo očistiti(odstraniti fitoplankton) pred vračilom v akvarij, da ne govorim o pretoku skozi tak filter(ali bolje nepretoku).
Uporabniški avatar
Gorazd
 
Št.: 418
Pridružen: 19 apr 2005 11:26
Kraj: Grosuplje

OdgovorNapisal/-a Veseli dne 24 avg 2005 16:49

Bojan,
Bilo bi naravno komplicirano ukoliko će svatko sebi proizvoditi samo zbog ove potrebe "gladne" alge. Ali za one koji ionako imaju u uzgoju fitoplanktonske kulture to ne bi bio nikakav problem. Još bi manje bio problem ukoliko bi u trgovini bilo moguće kupiti "gladne" alge i čuvati ih mjesecima u frižideru.
Mislim da sam već pomalo dosadan pa ću prekinuti ovu temu, te ću do kraja godine proizvesti "gladne" alge i napraviti prve testove, te vas obavijestiti o rezultatima.

Gorazd,
Iz tvog odgovora jasno je da se ni u čemu nismo razumjeli.Ja govorim u uzgoju poznate monokulture izvan aquarija, a već sam napisao i kako bi ona bila odstranjena iz sistema kad se za to odlučimo.

Bluereef,
Ni ti me očito nisi razumio. U zadnjem postu ja ne govorim o hranjenju organizama koje ti imaš u aquariju i koje se ne hrane fitoplanktonom, već onih koje nemaš jer u uobičajenim reef aquarijima ne mogu preživjeti (od gladi), kao što je to bio slučaj i sa Bojanovom spužvom. To su isti organizmi za koje se Borneman hvali da u njegovom aquariju postoje, a u drugim reef aquarijima ne postoje. Pročitaj ponovo moj zadnji post.

U suspenziji dobro tehnički opremljenog reef aquarija ne postoji ništa. Uzmi profiltriraj 1m3 aquarijske vode i 1 m3 vode iz našeg inače "siromašnog " mora na kriterij od 1 micron pa ćeš vidjet razliku.

Stalno te brka kako održati koncentraciju fitoplanktona u suspenziji. Jedino dozirajući ga kontinuirano u akvarij - naravno treba osigurati tehnička rješenja koja će kontinuirano vaditi nepojedeni plankton iz sistema,......

Proizvođači fitoplanktonskih kultura ne proizvode alge za potrebe reef aquarija. U pravilu proizvode ih za potrebe marikulture, a samo usput ponude ih aquarističkom biznisu, te općenito nemaju pojma o specifičnim potrebama reef aquarija, pojedinačnim organizmima koje treba hraniti,....
Veseli
 
Št.: 128
Pridružen: 23 jul 2005 15:52
Kraj: Split

OdgovorNapisal/-a Bojan dne 24 avg 2005 18:27

veseli Napisal/-a:Mislim da sam već pomalo dosadan pa ću prekinuti ovu temu, te ću do kraja godine proizvesti "gladne" alge i napraviti prve testove, te vas obavijestiti o rezultatima.

Tema je zelo zanimiva in mene osebno rezulltati zelo zanimajo.
Uporabniški avatar
Bojan
 
Št.: 9306
Pridružen: 12 nov 2004 16:44
Kraj: Ljubljana
Izkušnje: akv. 34let, morska 16let

OdgovorNapisal/-a bluereef dne 24 avg 2005 19:08

Kao i Bojanu i meni je tema zanimljiva.
Ni ti me očito nisi razumio. U zadnjem postu ja ne govorim o hranjenju organizama koje ti imaš u aquariju i koje se ne hrane fitoplanktonom, već onih koje nemaš jer u uobičajenim reef aquarijima ne mogu preživjeti (od gladi), kao što je to bio slučaj i sa Bojanovom spužvom. To su isti organizmi za koje se Borneman hvali da u njegovom aquariju postoje, a u drugim reef aquarijima ne postoje. Pročitaj ponovo moj zadnji post.

Razumio sam te ja,barem koliko ja mislim,zato te i pitam cijelo vrijeme na koje organizme konkretno mislis i da li imas podatke koji od njih se hrane fitoplanktonom.Barem smo dosli do jednog zakljucka a to je da za akvarije koje mi drzimo i koji predstavljaju 99 posto akvarija kojeg hobisti imaju doziranje fotoplanktona nije potrebno.
Koliko ja znam a to sam napomenuo u svom postu Borneman misli na encrusting spuzve,to su clathrina spuzve,njih takoder i ja imam i zato sam i napomenuo da njihov rast ne ovisi o fitoplanktonu.Stvar je u tome sto spuzve imaju jako sitne kanale u kojima sakupljaju hranu i doziranje fitooplanktona im moze uzrokovati zacepljenje tih kanala i uginuce.Pitam te takoder cijelo vrijeme da li imas kakve strucne podatke o ishrani tih zivotinja koji ne ovise o svijetlu te da li je phitoplankton bitan dio njihove ishrane.Koliko ja znam spuzve,(tj vecina kompliciranih spuzva,jer spuzva ipak ima previse vrsta da bi ih mogli svrstatavi tj globalizirati tako jednostavno i reci da su komplicirane) se hrane sa najsitnijim planktonom a to su bacterie,otopljeni organski otpad(kojeg kao sto sam rekao ima u akvariju koliko zelis) te nano fitoplanktonom.Da li fitoplankton koji je dostupan u komercijalnim kulturama spada u nano phyto?
Kao sto vidis na primjeru spuzva njihovo prezivljavanje ne ovisi samo o phytoplanktonu,sto je najgore i sto ja cijelo vrijeme i pricam o fitoplanktonu lose kvalitete ili velicine,najveci razlog smrtnosti spuzva u akvariju (a i ostalih nefotosintetickih organizama toga tipa) je sto ih prerastu alge zbog povecane kolicine nutrientsa koji se dodaje u akvarij,nazalost spuzve a i ostali organizmi koji traze hrane u isto vrijeme trebaju i perfektno cistu vodu,cak ciscu od koralja jer su koralji sasvim druge vrste zivotinja koje se znaju boriti sa algama,spuzve i slicne organizmi zbog svojeg vrlo sporog rasta se ne mogu boriti sa algama a jos ne postoji filtraciona tehnika koja ce nam omoguciti da u isto vrijeme imamo veliku kolicinu hrane u akvariju a malu kolicinu nutrientsa koji uzrokuju alga blom.Zato nema akvarija koji su puni spuzva,bryzoana,ascidiana...,sto je najgore jako veliki broj reefera pokusava drzati u istom akvariju oba dvije vrste tih organizama,fotosintetickih i nefotosintetickih i u vecini slucajeva krajnji efekt je da uniste i jedne i druge organizme,naime nefotosinteticki organizmi uginu jer ih savladaju alge koje dolaze zbog povece kolicine hrane koja je njima potrebna a razvija se zbog jakog svijetla koji je potreban fotosintetickim organizmima,sa druge strane zbog povece kolicine nutrientsa prvestveno fosfata pate i fotosinteticki organizmi.
Sam phytoplantkton tu nema skoro nikakvu ili vrlo malu ulogu u uspijehu sa tim organizmima.
Ako pogledas strucne abstrakte koji su radeni na nefotosintetickim organizmima onda ces vidjeti da se ti organizmi ne hrane samo phytoplanktonom nego phyto predstavlja od 1 posto pa do 20 posto njihove prehrane sto ovisi o godisnjem dobu,ne znam zasto onda ljudi misle da ce uspijeti uzgojiti te organizme u akvariju kad i sam phyto nije njihova osnovna hrana,sto je jos gore pitanje je koliko je phyto koji je trenutno dostupan uopce dio phytoplanktona kojima se oni hrane.Jos je vrlo dalek put do uspijesnog drzanja tih organizama u akvariju,veliki dio tog buduceg uspijeha ce biti zbog shvacanja njihovih potreba za hranom i razvojem te hrane(definitivno ne samo phytoplanktona) te tehnickih razvojem koji ce stvoriti kvalitetnu opremu za njihovo prezivljavanje u akvariju,a taj dio je mozda jos i tezi od samog nutricionistickog aspekta,jer sto se vise istrazuje doznaje se da se neki nefotosinteticki organizmi hrane samo pod odredenom brzinom cirkulacije.

U suspenziji dobro tehnički opremljenog reef aquarija ne postoji ništa. Uzmi profiltriraj 1m3 aquarijske vode i 1 m3 vode iz našeg inače "siromašnog " mora na kriterij od 1 micron pa ćeš vidjet razliku.
Veseli molim te pronadi kvalitetne informacije a ne ovakve,tesko je odgovarati na njih i odgovor zahtijeva kompletno objasnjavanje prirodnih grebena te usporedivanje sa akvarijima,da ni ne pricam o jednoj katastrofalnoj greski koja se tice same prirode,naime sto je voda hladnija to je bogatija nutrientsima,tako da je Jadransko more u globalu puno bogatije od tropskih mora koja spadaju u siromasna mora,Jadransko more definitivno ne spada u siromasna mora nego jedna od najbogatijih.
Stalno te brka kako održati koncentraciju fitoplanktona u suspenziji. Jedino dozirajući ga kontinuirano u akvarij - naravno treba osigurati tehnička rješenja koja će kontinuirano vaditi nepojedeni plankton iz sistema,......
Kao sto sam rekao,zbog cega dozirati phytoplankton u akvarij kad nije potreban, da ni ne pricamo da bi kontinuiranim doziranjem phytoplanktona unistili kvalitetu akvarijske vode u par dana.Sam tehnicki dio je takoder vrlo kompliciran jer ako ga kontiunirano doziras trebao bi ga kontiunirano i vaditi iz akvarija i mislim da bi se sa tim rijesenjem jedino hranio skimer.
Proizvođači fitoplanktonskih kultura ne proizvode alge za potrebe reef aquarija. U pravilu proizvode ih za potrebe marikulture, a samo usput ponude ih aquarističkom biznisu, te općenito nemaju pojma o specifičnim potrebama reef aquarija, pojedinačnim organizmima koje treba hraniti,....
Koliko ja znam DT farm je najkvalitetnija firma za proizvodnju phytoplanktona za akvariijsko trziste i oni se baziraju samo na akvarijima.
bluereef
 
Št.: 123
Pridružen: 03 dec 2004 15:34
Kraj: Rab,Hrvatska

PrejšnjiNaslednji

Vrni se na Prehrana

Kdo je online

Po forumu brska: 0 registriranih uporabnikov registriranih in 1 gost